Globalno zagrevanje je samo jedan od velikog broja poremećaja na planeti Zemlji koji nastaju kao prosledice neodgovornog ponašanje ljudske populacije. Način na koji se efikasno može boriti za uravnotežavanje klimatskih uslova na Zemlji i za ublažavanje posledica dosadašnje eksploatacije fosilnih goriva jeste razvoj tehnologija kaje koriste energiju dobijenu iz obnovljivih izvora.

Razvojem čovečanstva tj. njegovom industrijalizacijom došlo je do potrebe za korišćenjem značajne količine energije, za čiju proizvodnju su se koristili (i danas se koriste) neobnovljivi izvori energije, tj. sagoriva - fosilna goriva.

Sagorevanjem fosilnih goriva oslobađaju se značajne količine supstanci koje su štetne po životnu sredinu na globalnom nivou. Tu spadaju različite vrste oksida (SO₂, SO₃, NO₂, NO₃, CO, CO₂...), PAH-ova, dioksina i sl. Jedan od najvažnijih zagađivača današnjice jeste ugljendioksid (CO₂), kao najzastupljeniji produkt sagorevanja fosilnih goriva, šuma i organske biomase ovaj oksid utiče na stvaranje efekta staklene bašte, a samim tim i na porast temperature čitave planete Zemlje (takozvano globalno zagrevanje).

Poznato je da su posledice globalnog zagrevanja veoma teške i dalekosežne, počevši od smanjenja ledene površine na polovima, zatim podizanja nivoa mora, preko klimatskih promena (učestale poplave, oluje, suše) koje imaju snažne posledice na životnu sredinu i celokupan živi svet u njoj. Globalno zagrevanje je samo jedan od velikog broja poremećaja na planeti Zemlji koji nastaju kao prosledice neodgovornog ponašanje ljudske populacije. Način na koji se efikasno može boriti za uravnotežavanje klimatskih uslova na Zemlji i za ublažavanje posledica dosadašnje eksploatacije fosilnih goriva jeste razvoj tehnologija kaje koriste energiju dobijenu iz obnovljivih izvora.

Obnovljiva energija je energija dobijena iz prirodnih izvora, kao što su sunčeva svetlost, vetar, kiša, reke (talasi) i goetermička toplota, ovi izvori energije se obnavljaju tj uz pravilno korišćenje ovi izvori se mogu beskonačno dugo koristiti. Većina obnovljivih izvora energije potiče, direktno ili indirektno, od sunca. Energija sunca može se koristiti za grejanje pomoću solarnih toplotnih kolektora ili za proizvodnju električne energije upotrebom fotonaponskih solarnih ćelija. Vetar, talasi i biomasa nastaju upravo zahvaljujući delovanju sunca. Snaga vetra i talasa zavisi od vremenskih uslova koje uslovljava energija sunca. Sunčeva svetlost je potrebna za fotosintezu, tj. rast svih biljaka, tako i biomase. Dakle, sunce indirektno daje snagu vetroturbinama, hidroelektranama i sastavu biomase.Geotermalna energija potiče od procesa koji su stvorili našu planetu Zemlju; od radioaktivnog raspadanja minerala i sunčeve energije koja se upija na površini. Može se koristiti za grejanje i proizvodnju električne energije. Energija plime i oseke, koja se takođe koristi za proizvodnju električne energije, jedini je oblik energije koji proizlazi direktno iz kretanja Zemlje i Meseca, tj. mesečevih mena.

Naučno je dokazano da izvori obnovljive energije imaju potencijal da pruže preko 300 puta više energije od trenutnih energetskih potreba čovečanstva.

Zato je neophodno da svaki stanovnik planete Zemlje prepozna važnost razvoja ali i upotrebe tehnologija koje koriste energiju iz obnovljivih izvora.