SVETSKI DAN VODA 22.mart

Voda je temelj života i osnovni sastojak svakog živog bića. Bližimo se vremenu kada će potreba za vodom premašiti zalihe. Do 2025. godine dve trećine čovečanstva oseti će ozbiljan nedostatak vode. Procene stručnjaka kažu da oko 1,1 milijardi ljudi nema pristup pijaćoj vodi, a 2,5 milijardi nema obezbeđene elementarne sanitarne uslove. Šest hiljada dece mlađe od pet godina svakog dana umire od bolesti prouzrokovanih zagađenom vodom, a više od pet miliona ljudi godišnje, što je deset puta više nego broj poginulih u svim ratovima godišnje na svetu.

Klikni na opširnije….

Svetska potrošnja vode raste više nego duplo od rasta broja stanovnika planete i sve se više ljudi suočava sa činjenicom da se borimo sa nestašicom vode.

Sve veći broj regiona u svetu suočava se sa hroničnom nestašicom vode. Problem je najizraženiji u sušnim predelima planete. U tim područjima živi više od dve milijarde ljudi i polovina siromašne svetske populacije. Većina zemalja Bliskog istoka i Severne Afrike suočena je sa stalnom nestašicom vode, takođe i zemlje kao što su Meksiko, Pakistan, Južna Afrika i veliki delovi Kine i Indije. Većina slatke vode koja se koristi u ovim zemljama ide kroz sisteme za navodnjavanje.

Tri četvrtine planete Zemlje pokriveno je vodom, ali samo mala količina te vode je slatka voda. Od te količine skoro 70 procenata se koristi za proizvodnju hrane, a u zemljama u razvoju i do 95 procenata. Potražnja za vodom konstantno raste. Očekuje se da će 2030. godine svetska populacija dostići 8,1 milijardu stanovnika a da će potreba za hranom biti za 55 procenata veća nego što je to bilo 1998. U isto vreme će biti potrebna veća količina vode koja će omogućiti fukncionisanje kanalizacionih sistema, proizvodnju energije, rad industrije i podršku gradovima u razvoju.

U Srbiji je sve manje i manje zdrave izvorske vode. Stručnjaci smatraju da je glavni razlog u nekontrolisanoj seči šuma i da se spas nalazi u planskom pošumljavanju, površinskim akumulacijama, malim branama i zaštiti izvorišta reka. Ionako loše stanje voda ugrožavaju zastarele tehnologije u fabrikama i nerazumni ljudski postupci.

Ono što mi možemo i moramo da učinimo je da je štitimo i štedimo. Svaki dan, na svakom mestu i u svakoj prilici. Posebno decu treba vaspitavati da uče da štede vodu od najmlađe dobi, da uče da vole prirodu, da budu osetljivi na pitanja zaštite čovekove sredine, jer će upravo oni u budućnosti donositi odluke o razvoju društva.

Svetski dan voda obeležava se svake godine 22. marta. Taj dan je usvojen rezolucijom UN-a u decembru 1992. godine. Već od 1993. godine ovaj dan je počeo da se obeležava i vremenom značaj ovog dana je počeo da raste.

Ovim danom Ujedinjene nacije žele da podsete na važnost zaštite voda i na nedostatak vode za piće u mnogim krajevima sveta.

Neke činjenice i statistike

6.000 ljudi u svetu dnevno umre od dijareje!

• Količina zagađene vode je veća nego u basenima 10 najvećih svetskih reka!
• Od 1970. godine do 1998. godine uništili smo 30% prirode na planeti. Takođe se za to vreme udvostručila potrošnja hrane i vode, a 50% tekućih voda je trajno uništeno.
• Kvalitet vode u Srbiji nije meren, a naša zemlja je 47. od 180 država, rangiranih po količini vodnih resursa u svetu.
• Kod nas je koncentrisano više od 20 % svetskih rezervi slatke vode.
• Ruska Federacija, koja u nedirnutom obliku poseduje gotovo četvrtinu svetskih korisnih iskopina i 20 % slatke vode, u stanju je čak i da podeli svoje rezerve. Tamo, u malo naseljenom Sibiru, nalazi se i prirodni fenomen - najveći u svetu rezervoar pijaće vode vrhunskog kvaliteta - dubokovodno jezero Bajkal.
• Čoveku je neophodno minimum 50 litara vode dnevno - za piće, pranje, kuvanje i sanitarije. Ipak, još 1990. godine milijardu ljudi na planeti nije imalo taj minimum.

- Najkvalitetniju vodu imaju:

Finska, Kanada, Novi Zeland, Velika Britanija, Japan, Norveška, Rusija, Južna Koreja, Švedska, Francuska

- U našem sunčevom sistemu voda, u obliku leda, je pronađena:

• na Mesecu,
• na planetama Merkuru, Marsu, Neptunu, i Plutonu,
• na planetarnim satelitima, kao što su Triton i Evropa.

- Samo jedna baterija ili ulje iz motornog vozila, bačeni na zemljište dovoljni su da trajno zatruju izvor pijaće vode.

- Prema nalazima stručnjaka, jedan litar prosutog otpadnog motornog ulja zagadi milion litara vode. Kako u Srbiji ne postoji sistem za propisno zbrinjavanje i postupanje sa otpadnim motornim uljima, skoro celokupna količina prosipa se u okruženje, dok se u razvijenom svetu ono reciklira.